Алгебра – овако је све почело*

* – Ова песма има смисла само за оне који су студирали Математику и на својим студијама су се срели са Алгебром

Прво је Групоид
рекао сам себи:
“Сви ме зову глупоид,
а зашто и не би?

Само звезду имам (*),
која мој скуп множи,
и никог’ не примам
да ствари усложи.

Расписаћу зато оглас:
прима се идеја свака
како да пронађем спас
из овог досадног мрака?”

И већ се прва идеја јави.
Беше то Асоцијативност.
Рече: “Ја сам начин прави
да се превазиђе примитивност.”

Прихвати Групоид идеју ову
и реши да име промени:
“Семигрупом нека ме од сада зову!”
Али још није била на цени.

Тад’ Семигрупа да размишља крену,
и изађе тако на улицу,
кад’ у сасвим неочекиваном трену
угледа Јединицу (е).

Седела је сама и лила је сузе,
незаинтересована за околину,
и тада је семигрупа узе
да усложи своју средину.

Рече јој: “Ти си нова на мојој листи,
ево чланова мога скупа,
када их ти множиш остајаће исти,
ја сам од сад’ Моноид, а ускоро бићу Група!

Тада Моноид од пријатеља
сазна за Инверзе,
и узе новац од покровитеља
да их из другог скупа увезе.

Сваки његов елемент
доби инверзног себи,
и успео је ускоро експеримент
о њиховој употреби:

Када се члан својим инверзом множи
јединица остаје.
Моноид којем се ова особина приложи
Група постаје.

Међу групама се издвоји једна битна,
од осталих је разликује особина нова,
за новим именом јави се потреба хитна,
и назваше је Комутативна, или Абелова.

За производ њена два члана важи
да се не мења ако чланови замене места
и није више било простора гњаважи,
јер овде свака примитивност преста.

Немој да мислиш да крај је овде,
настаде затим Прстен, па Поље,
јавише се многе могућности, слободе,
да се све усложи и постане боље.

Миљан Вранић
Крагујевац, ПМФ, 1998.

Документ испод је слика оригинала ове песме која је настала 1998. године док сам студирао Математику на ПМФ-у у Крагујевцу. Написао сам је после положеног испита из Алгебре и поклонио је колеги Александру Стефановићу Штефу како би лакше спремио испит. Нисам сигуран да му је песма помогла, али недавно ми је јавио да је пронашао тај папир док је сређивао неку документацију. Скоро да сам био заборавио на њу,